Sadržaj

• Znanje kao pokretačka sila progresa Knowledge as the driving force of progress
• Prikupljanje znanja - faze učenja koje mogu biti optimizovane Knowledge acquisition - stages of learning that can be optimized
• Pristup znanju - Internet kao najbitniji izvor znanja u budućnosti Access to knowledge - the Internet as your number one source of knowledge in the future
• Izbor znanja - maksimiziranje koristi od učenja obrađivanjem najbitneg znanja Selecting knowledge - maximizing the benefits of learning by studying first things first
• Čitanje - alati za brzo čitanje bez straha od propuštanja ključnih informacija Reading - tools for fast reading without a stress of missing critical information
• Reprezentacija znanja - formulacija kao ključ prisećanja Representing knowledge - formulation as the key to remembering
• Prisećanje znanja - SuperMemo (skoro) kao odgovor na vaše snove: savršeno pamćenje zauvek! Remembering knowledge - SuperMemo (nearly) answers your dream: total recall for ever!
• Životni ciklus znanja - kako znanje sazreva tokom vremena Life cycle of knowledge - how knowledge matures in time
• Inkrementalno čitanje - čitanje hiljade članaka istovremeno nije fantazija Incremental reading - reading a thousand articles at the same time is no fiction!
• ČPP - često postavljana pitanja u vezi vašeg skepticizma FAQ - addressing your skepticism

Uvod

Verujem da ovaj članak opis opsije alate koje skupno uzeti predstavljaju najbrži metod za učenje koji postoji. Ako je znanje zaista važno za vas, ovaj članak će vas usmeriti na novi put prema vašim ciljevima. Između ostalog, treba da naučite dva koncepta koji bi trebalo da dramatično utiču na vašu sposobnost za učenje:

• pravovremeno obnavljanje spaced repetition: tehnika koja osigurava skoro savršeno prisećanje sa najmanjim mogućim investiranjem vremena pomoću izračunavanja optimalnog intervala između obnavljanja 
• inkrementalno čitanjeincremental reading: brza tehnika čitanja koja je izvedena iz pravovremenog obnavljanja koja omogućava da čitate hiljade članaka istovremeno bez gubitka

Sticanje znanja

Ovaj članak pokušava da prikaže sve faze u kojima se proces učenja može poboljšati. 

1. pristup znanju access to knowledge - u ovom članku se pretpostavlja da je internet vaš glavni izvor znanja. Vi možete kasnije prošriti diskusiju na druge izvore znanja.
2. izbor znanja selecting knowledge - mi ćemo pretpostaviti da ste samo vi odgovorni za izbor znanja koje želite da učite. Vaša sposobnost da birate važne informacije će rasti tokom vremena srazmerno stečenom znanju. Ovaj članak će prikazati alate koji vam mogu pomoći u ovom procesu. Ako radite kao učitelj ili predavač, neki napori na izboru megu biti delegirani.
3. čitanje reading - čitanje je proces u kome znanje po prvi put stupa u intiman kontakt sa vašim mozgom. Tradicionalno, ulazi u vaše pamćenje na više-manje linearan način (tj. paragraf po paragraf). Ovaj članak će vam pomoći da delinearizujete ovaj proves i optimizujete čitanje naglaskom na izbor znanja i dodeljivanje prioriteta istovremeno sa čitanjem. Na primer, moći ćete da kažete Ovaj paragraf može biti obrađen kasnije ili Ovaj paragraf zahteva najveću pažnju sada ili Ovaj paragraf može biti preskočen zauvek čak i ako odlučim da čitam ovaj članak još jednom, ili Ja želim da pročitam ovaj članak još jednom za tri dana pažljivije ili Ja želim da označim ovaj paragraf niskim prioritetom i da ga obradim samo nakon obrađivanja paragrafa sa višim prioritetom, itd. 
4. predstavljanje znanja representing knowledge - način na koji predstavljate znanje će uticati na razumevanje i zadržavanje (tj. koliko se dobro sećate). Dobri pisci pišu dobre ćlanke koje je lako razumeti. Stvaru koje su jednostavne je lakše razumeti. Stvari koje su jednostavne, takođe, lakše se pamte.  Kada jednom razumete tehnike diskutovane u ovom članku, jako preporučljiv da pregledate veštine dobrog formulisanja znanja:20 pravila formulisanja znanja za učenje 20 rules of formulating knowledge for learning
5. pamćenje znanja remembering knowledge - ovaj članak će vam reći kako da eliminišete problem zaboravljanja jednom zauvek. To će vas ohrabriti da koristite naučene tehnike zasnovane na pravovremenom obnavljanju i komercijalno poznatom kao SuperMemo (od Super Memorija). SuperMemo pravi ogromne uštede u vremenu raspoređivanjem obnavljanja naučenog materijala samo tada kada je obnavljanje apsolutno neophodno (pogledajte: Uvod u SuperMemo Introduction to SuperMemo)
6. životni ciklus znanja life cycle of knowledge - ovaj članak će vam pokazati način na koji znanje u vašem pamćenju nastavljka de se menja i sazreva. Ovo će uključiti stalno preformulisanje, ponovno dodeljivanje prioriteta i ponovnog povezivanja delova znanja. Često ćete odbacivati delove znanja koji su postali zastareli ili izgubili status visokog prioriteta. Primenjivaćete pravila predstavljanja znanja koja će omogućiti znanje lakim za pamćenje. Vaše znanje će, takođe, postati više povezano tokom vremena. Drugim rečima, postaće pogodniji teren za pravljenje inteligentnih izbora 
7. korišćenje znanja using knowledge - znanje prelazi u vrednost kada se koristi na ispravan način. Na duge staze, veštine diskutovane u ovom članku, će vam indirektno pomoći da postanete kreativniji i veštiji u korišćenju vašeg sopstvenog znanja. Ne iznenađuje da su vaše veštine potrebne za efikasno korišćenje znanja, takođe deo znanja sami za sebe i da imaju tendenciju da rastu spontano kako vaše znanje raste.

Pristup znanju

Internet je odličan izvo znanja. Njegov kvalitet i uloga će za dugo vremena uvećavati eksponencijalno kako sve više i više ljudi cene njegov potencijal i doprinose njegovom rastu. Postoje još uvek komplementarni izvori informacija koji se takmiše uspešno sa Internetom. Ipak, samo je pitanje vremena kada ćete moći bezbedno da se oslonite na Internet kao vašeg jedinog izvora informacija.  Postoje tri faktora koji ograničavaju vrednost Interneta kao izvora informacija danas:

• provera - ne postoji formalizovan metod verifikacije od strane kolega ili drugi mehanizmi provere koji će vam pomoći da se uverite u pouzdanost dostupne informacije i autora. Teret dokaza je na vama. Vi ili treba da koristite sajtove poznate po pouzdanosti ili da procenite pouzdanost pojedinih informacija na osnovu težine dokaza. Odatle, prestižni naučni časopisi su još uvek nezamenjivi izvori sirovih istraživačkih podataka (npr. Pierre Salinger syndrome)
• brzina - popularni brz pristup Internetu tek treba da se ostvari. Ovo ograničava raspoloživost kvalitetnih video dokumentaraca, video izveštaja, video obrazovanja, interaktivnog materijala itd. Odatle, televizija i multimedijalni naslovi još uvek imaju značajnu ulogu kao obrazovni alat
• mikroplaćanja  - autori još uvek vide štampane stvari kao njihov glavni izvor prihoda. U budućnosti, vaša kreditna kartica može biti zadužena za sićušni iznos svaki put kada pristupite određenoj strani na internetu ako autor odluči da je učini izvorom sopstvenog pristupa. Ovo može uzrokovati masivni egzodus autora od tradicionalne izdavačke industrije ka Internetu sa ogromnom korišću za one koji traže kvalitetne podatke na mreži.

Uprkos prethodnih ograničenja, možete se bezbedno usredsrediti danas na pravljenje Interneta vašim glavnim izvorom znanja u potrazi za novim znanjem u skoro svim oblastima dobro zaokruženih kurseva. Izobilje besplatnih enciklopedija , časopisa, rečnika, baza podataka, samostalnih članaka i tematskih sajtova je neverovatan 

Sve što to vam je potrebno za pristup znanju je internet čitač i osnovne veštine pretraživanja interneta kombinovanih sa razumevanjem moći pojedinih pretraživača Interneta poput  www.google.com (pogledajte: the science behind www.google.com).

Kasnije u ovom članku, pokušaću da pokažem da će vam ipak biti potreban alat za efikasno dodeljivanje prioriteta i pregledavanje informacija: SuperMemo 2000 za Windowse. Prava snaga i važnost SuperMemoa dolazi iz obezbeđivanja visokog zadržavanja informacija. SuperMemo 2000 će vam, takođe, dramatično povećati kvalitet čitanja tehnikom pod nazivom: inkrementalno čitanje. Pre toga, možda ćete želeti da znate da SuperMemo može, takođe, da bude koristan u polju pristupu znanja. Sigurno ćete se suočiti sa potrebom da popunite praznine u vašem znanju u više oblasti nego što vaše vreme ili pamćenje dozvoljavaju. Možete da zahtevate da vam SuperMemo pomogne da pažljivo zabeležite sva područja znanja koja je potrebno unaprediti i da im dodelite prioritete! SuperMemo koristi koncept pod nazivom  liste zadataka. Lista zadataka je uređena po Vrednost/Vreme odnosu (ako ne verujete da vam liste zadataka mogu pomoći, možete direktno otići na: Izbor znanja Selecting knowledge). Sledeća tabela pokazuje primer liste zadataka vezanih za prikupljanje znanja:

Izbor znanja

Veličina opštih izvora znanja može biti merena u terabajtima. Jedan terabajt je hiljadu gigabajta, dok je jedan gigabajt otprilike ekvivalentan enciklopediji Britanika Encyclopaedia Britannica čijih 44 milliona reči bi najverovatnije popunilo vaš prostor na hard disku. Procenjeno je da biblioteka Kongresa SAD ima 25 terabajta znanja. Ljudski DNK kod čuvan na Celera zauzima 80 terabajtova. U isto vreme, takozvani deep web u 2000.-toj godini će stići do 7500 terabajta (deep web uključuje statičke veb strane proširene dinamičkim safržajem koji se može dobiti sa veb baza podataka). Biće potrebno samo tri godine od sada da se proizvede više podataka nego u celokupnoj ljudskoj istoriji (kažu istraživači na Kalifornijskom Univerzitetu researchers at the University of California).

Samo delić tih izvora može biti savladan u pojedinačnom ljudskom životu. Čak i jedna kopija enciklopedije Britanika ide mnogo više u detalje nego što pojedinačno ljudkso biće može da zaokruži u celom životu! Stvarna brzina učenja i krajnja granica učenja  može biti izmerena pomoću SuperMema (pogledajte: Teoretski aspekti SuperMema Theoretical aspects of SuperMemo).

Mikroskopski kapacitet ljudskog mozga nije sprečio izgradnju postojeće civilizacije kavu znamo. Ljudska moć proizlazi iz: 

1. kolektivnog napora - milijardu glava znači više nego jedna
2. specijalizacija rada - svi kolektivni zadaci su predmet funkcionalne dekompozicije odozgo-nadole i jedan mozak obično treba da obradi delić informacija u jednom trenutku 
3. veštine izbora znanja - asocijativna moć ljudskog mozga kombinovanog sa selektivnom prirodom zaboravljanja nam pomažu da zadržimo sećanja koje su zapravo najpodesnije za rešavanje problema

Ovaj članak će vam pokazati kako da sprečite zaboravljanje. Ipak, zaboravljanje još uvek igra značajnu ulogu u našim životima. Ono pokreće vredno sklanjanje nepotrebnog znanja koje steknemo tokom dana. Da je moć zaboravljanja oduzeta, vaš posao oko izbora znanja bi se uvećao mnogostruko! 

Deo informacije koji zauzima samo nekoliko bajtova na vašem hard disku, može nositi relativnu vrednost koja može proizvesti neto dobitak od nekoliko miliona dolara kao i gubitak od nekoliko miliona dolara. Isto tako, može da ne nosi nikakvu vrednost. Na primer rečenica, napisana na francuskom "SuperMemo vous aide à mémoriser et apprendre diverses informations comme une langue, des chiffres, etc." ne može biti od ikakve vrednosti nekome ko ne zna francuski. U isto vreme, činjenica u vezi Hajmlihovog manevra Heimlich maneuver može spasiti život članu porodice. Matematika kaže da je matematičko očekivanje jednako očekivanoj vrednosti pomnoženoj sa njenom verovatnoćom; odatle, mala verovatnoća da se član familije počne gušiti low probability of a family member choking i verovatnoća uspešnog primenjivanja manevra čini vrednost Hamjlihovog manevra delićem vrednosti celog ljudskog života. U isto vreme, čak i male greške u medicinskom znanju lekara može koštati nekoga života i nosi značajnu negativnu vrednost!

Pomenuo sam ranije da SuperMemo 2000 može da vam pomogne u dodeljivanju prioriteta pojedinačnom znanju koje želite da učite. Na sličan način, SuperMemo 2000 će vam pomoći da dodelite prioritete člancima koje pronađete na mreži i odlučite da ih proučite detaljno. U dodeli prioriteta predmetima izučavanja, vaša lista zadataka sadrži samo opšte nazive, npr. nanotehnologija, GM-hrana, neuronske mreže, Američki građanski rat, itd. U dodeli prioriteta člancima, vaša lista zadataka će sadržati cele članke. Koristićemo pojam lista za čitanje da opišemo listu zadataka koja sadrži članke. Korišćenje listi za čitanje je detaljno opisano u: Čitanje InternetaReading the Internet.

Lista za čitanje je lista članak uređena po odnosu: Vrednost/Vreme, gde je Vrednost procenjena vrednost u novcu znanja koje je sadržano u članku a Vreme je očekivano vreme potrebno za čitanje celog članka. SuperMemo će automatski proceniti polje Vreme za vas na osnovu dužine teksta. Nakon toga možete ručno podesiti Vreme. Osnovna vrednost liste za čitanje je: možete da unesete koliko god članaka želite (i onoliko koliko se nadate da možete da pročitate). Vaše vreme će biti utrošeno optimalno samo ako uvek počnete sa člancima najvišeg prioriteta. Brzo ćete otkriti da obično precenjujete vaše sposobnosti za čitanje za dva reda veličine! Da! Nije neobično da želite da pročitate sto puta više članaka nego što ste u stanju da pročitate! Koristite liste za čitanje da obezbedite da mali deo članaka koji možete da pročitate zaista bude vredan čitanja!

Ako imate problema sa procenom članaka, možete odlučiti da čitate mnogo članaka istovremeno! Ovo je moguće u SuperMemo 2000 pomoću takozvanog  inkrementalnog čitanja. Inkrementalno čitanje čini mogućim da procenite članak istovremeno sa sticanjem znanja u mnogim poljima (pogledajte deo koji sledi later in this text).

Kada jednom ovladate tehnikom inkrementalnog čitanja, možete stići do tačke gde će se vaša lista čitanja zapravo skupiti i lista za čitanje postati pomoćni alat za dodelu prioriteta celokupnom čitanju. Ovo znači da korišćenjem inkrementalnog čitanja za sve članke na listi, i da koristite liste za čitanje samo da odlučite koje članke treba pročitati u celini tokom jedne sesije (tj. od početka do kraja)

Čitanje

Tradicionalno linearno čitanje je veoma neefikasno. Ovo sledi iz činjenice da razni delovi teksta imaju različitu važnost. Neki ne zajtevaju čitanje. Druge bi trebalo čitati sa najvećim prioritetom. Staromodne knjige se brzo zamenjuju  hipertekstom. Hipertekst će vam pomoći da brzo skačete na informacije koje su vam najvažnije u datom trenutku. Hipertekst zahteva drugi stil pisanja. Nakon svega, svi tekstovi će živeti sa pretpostavkom da je neki uvodni članak već pročitan. Tekst postaje veoma kontekstno nezavisan i svi teški pojmovi i koncepti su objašnjeni samo dodatnim hipervezama. Kako je WWW pomogao da se delinearizuje globalni izvori informacija, SuperMemo 2000 može da pomogne delinearizaciji vašeg čitanja ili bilo kog linearnog materijala koji odlučite da uvezete u SuperMemo. Prilikom čitanja pomoću SuperMema, videćete linearni tekst kao niz sekcija podeljen u paragrafe i pojedinačne rečenice. SuperMemo će pomoći da obezbedite odvojenu nezavisnu obradu svake sekcije, paragrafa ili rečenice. Evo nekoliko tipičnih akcija koje ćete izvršiti nad individualnim sekcijama, paragrafima ili rečenicama. Najtipičnije odlučićete se za jedno od:

• čitaj i zapamti - možete čitati neki paragraf i odrediti ga za ponovni pregled sa datim prioritetom
• preskoči i čitaj kasnije - možete označiti paragraf kao vredan kasnijeg čitanja sa nekim prioritetom
• preskoči zauvek - možete označiti paragraf kao (1) nije vredan čitanja ili kao (2) pročitati i nije vredan pamćenja 

U SuperMemu, sav materijal vredan pamćenja će biti određen za obnavljanje u budućnosti. Ovo je neophodno da osigura da ne zaboravite ono što ste naučili. U isto vreme, sav materijal koji nije pročitan ali je klasifikovam kao vredan čitanja će takođe biti određen za čitanje u budućnosti. U SuperMemu, stalno ćete se suočavati sa procesima čitanja, pregledanja i obnavljanja koje će obezbediti da vaš rad sa programom bude izazovan, interesantan i da ostavlja trajne tragove u vašem pamćenju.

Predstavljanje znanja

U SuperMemu, svi uvezeni članci će se menjati. Inicijalno oni su podeljeni u sekcije i paragrafe. Ove sekcije i paragrafi su kasnije predmet regularnog pregledavanja i promene. Pojedinačni paragrafi postaju obogaćeni kontekstnim naznakama i promenjenim u pojedinačne rečenice. Pojedinačne rečenice prenose ideju koju želite da upamtite. Ove ideje se vraćaju ponovo na pregled nakon sve više i više vremena. Inicijalno, ideje ideje se vraćaju svakih nekoliko dana, kasnije nakone meseci i godina. Ipak, pasivno obrađivanje ideja u obliku rečenica retko ostavlju trajan trag u pamćenju čak i ako se pregledaju redovno. Veoma često, već nakon 1-2 meseca, primetićete da prilikom pregleda ne možete da se setite da ste ikad imali datu rečenicu u kolekciji. Brzo ćete otkriti da vam je potrebno aktivno prisećanje (active recall) da bi ste se sećali. Aktivno prisećanje je proces u kome morate da odgovorite na pitanja. Na primer, može vam biti prikazana slika Čarlsa Darvina i postavljeno pitanje da prepoznate ko je na slici. Na duge staze, potrebno je da pasivno pregledanje zamenite aktivnim prisećanjem. U suprotnom, vaše sećanje na činjenicu neće biti trajno slegnuto. 

Najbrži načine pretvaranja jednostavnih rečenica u materijal za aktivno prisećanje je da koristite tehniku otvorenih upita (cloze deletion technique) (Potrebno je naglasiti da je cloze ispravno zapisano; stalno dobijamo e-poruke koje ukazuju da je to greška!). U tehnici otvorenih upita, jednostavnu rečenicu poput ove:

Teorija elektromagnetnog polja, koju je predstavio Džejms Klerk Maksvel 1864 godine, je jedna od osnovnih teorija, iako koncept nije potpuno razvijen sve do ranih godina 20.-tog veka od strane nemačkog matematičara  Hermann Weyl

prebacujete u parove pitanja i odgovora koji se mogu koristiti da aktivno stimulišu vaše pamćenje i ostvaruju najbolje prisećanje:

Pitanje: Teorija elektromagnetnog polja, koju je predsavio James Clerk [...](ime) 1864 godine, je jedna od osnovnih teorija
Odgovor: Maxwell 

Pitanje  Teorija elektromagnetnog polja, koju je predstavio Džejms Klerk Maksvel 1864 godine, je jedna od osnovnih teorija, iako koncept nije potpuno razvijen sve do ranih godina 20.-tog veka od strane [...](nacionalnost) matematičara  Hermann Weyl
Odgovor: nemački 

Problem aktivnog prisećanja je samo vrh ledenog brega. Moraćete da ovladate velikim brojem veština koje će osigurati da je vaše znanje:

• lako zapamtiti

• brzo za obradu

• visoko primenljivo

Ove veštine ćete oštiri postepeno tokom vremena. Vaše sopstvene greške su najbolji materijal za napredak. Pronaći ćete više detalja u: 20 pravila o formulisanja znanja prilikom učenja 20 rules of formulating knowledge in learning

Pamćenje znanja

Zaboravljanje je bio problem broj jedan u procesu učenja tokom vekova. Svi sposobni studenti znaju da nije veoma teško nabubati stotine strana materijala pre ispita. Ali veliki deo naučenog znanja će nestati samo 3-4 dana nakon ispita (naročito nakon celovečernjeg iscrpljkujućeg učenja). 50% brzo nabubanog znanja će nestati za nedelju ili dve. Nakon godine ili dve, skoro sav materijal će biti zaboravljen ako se ne obnavlja. Lako je primetiti da je obnavljanje ključ pamćenja na duge staze. Obnavljanje je majka pamćenja (Repetitio mater memoriae) datira još od Horacija (65-8 pne).

U SuperMeme, obnavljanje naučenog materijala je suština metoda učenja. Algoritam obnavljanja je započeo ceo koncept SuperMema u ranim 1980-tim i prva softverska implementacija u SuperMemu 1987 je bila u potpunosti zasnovana na jednostavnim pitanjima i odgovorima.

SuperMemo omogućava da zapamtite, 95% (podrazumevana vrednost) naučenog materijala (pogledajte: Opšti principi SuperMema General principles of SuperMemo). Možete podešavati nivo zadržavanja između 90-99%. Možete, takođe, odrediti nivo zadržavanja, pojedinačno za svaki komad informacije koji obnavljate. Možete koristiti i alate koji će vam omogućiti dramatično da uvećate protok informacija u SuperMemo na štetu zadržavanja. 

Životni ciklus znanja

Znanje smešteno u SuperMemo će postepeno biti transformisano i preformulisanje. Ovo će se, takođe, odraziti na promene u oodgovarajućem znanju u vašem pamćenju. Tri glavna principa će opisati prilagođavanje znanja u SuperMemu:

• smanjivanje složenosti - članci će biti promenjeni u skupove paragrafa. Paragrafi će biti rasparčani u skupove nezavisnih rečenica i tvrđenja. Rečenice će biti skraćivane da maksimiziraju odnost sadržaj/broj reči, itd.

• activno prisećanjel - svi delovi informacija će na kraju biti prebačeni u materijal zasnovan na aktivnom prisećanju kao  parove pitanja i odgovora, otvoreni upiti, testovi prepoznavanja slika, testovi prepoznavanja zvukova, itd.

• inkrementalnost - sve promene će uzeti mesto postepeno u odnosu na raspoloživo vreme, sa poštovanjem vašeg izbora prioriteta i sa ciljem postepenog povećanja jačina tragova u pamćenju

Srž  SuperMemoa je pregled i obnavljanje. Promene pojedinačnih delova znanja će se odraziti prilikom sledećih pregledavanja. Evo primera koraka koji prikazuju prilagođavanje jednog članka u gotovu jedinicu znanja zasnovanu na aktivnom prisećanja:

1. Pretpostavimo da pronađete članak na mreži, npr Kritika globalnog kapitalizma, i odlučite da čitat i upamtite ga zauvek

2. Uvozite članak u SuperMemo

3. Pročitate članak (npr. jednom se pojavi na vrhu liste za čitanje ili se pojavi prilikm inkrementalnog čitanja)

4. Prilikom čitanja, vi izdvajate najvažnije paragrafe. Jedan od njih se, recimo, poziva na Hipotezu Kuznetsova

5. Izdvojeni paragrafi će nastaviti izdvojeni život u SuperMemu i biće raspoređena za odvojeno pregledavanje, tj. nezavisno od članka iz koga su oni izdvojeni. Izdvojeni parafi u u članku iz koga su izdvojeni će biti označeni kao obrađeni sa processed. Kada svi paragrafi u polaznom članku budu obrađeni, obustavićete pregled tog članka i nastaviti pregled samo izdvojenog materijala (npr. paragrafa)

6. Nakon prvog pregleda, obično nakon nekoliko dana, pročitaćete izdvojeni paragraf ponovo i analizirati kako treba da bude obrađivan u budućnosti. Možete odlučiti da ga odložite, uklonite iz procesa učenja, skratite ili izdvojite najbitne rečenice koje želite da zapamtite

7. Ako odlučite da idvojite samo jedno tvrđenje u vezi Hipoteze Kuznetsova ono će biti označeno kao obrađeno sa  processed u originalnom tekstu i ući će u odvojeni životni ciklus u SuperMemu

8. Nakon prvog pregleda izdvojene rečenice, odlučujete se o njenoj budućnosti u SuperMemu. Recimo da je formulacija  rečenice o Hipotezi Kuznetsova: Prema hipotezi Kuznetsova, rast (nivoa sa niskim primanjima povezanih sa uglavnom agrarnim društvima) će prvo dovesti do povećanja, a kasnije do smanjivanja nejednakosti u primanjima

9. Da bi ste uhvatili suštinu, verovatno ćete odlučiti da skratite rečenicu u sledeći oblik: Prema hipotezi Kuznetsova, rast će prvo dovesti do rasta, a kasnije do pada nejednakosti u primanjima

10. U isto vreme, drugi delovi članka iz koga su potekle ove rečenice, mogu utvrditi tragove u pamćenju koji će reći da je Hipoteza  Kuznetsova bila zasnovana na relativno slabim iskustvenim podacima. Štaviše, poslednja istraživanja jasno ukazuju da je hipoteza netačna (rast zapravo izgleda da jednako doprinosi i siromašnima i bogatima). Vi onda možete da naglasite da izvadak rečima kontraverzna ili čak nedavno falsifikovana. Na primer, Nedavno falsifikovana hipoteza Kuznetsova je tvrdila da rast prvo vodi do rasta a kasnije do pada nejednakosti u prihodima

11. Nakon sledećeg pregleda iste rečenice, možete odlučiti da je prebacite u određen broj otvorenih upita. Ovo prebacivanje če biti inkrementalno, tj. možete odlučiti prvo da kreirate otvoren upit u vezi imena kontraverzne hipoteze a kasnije da pitate o njenom značenju (značenje je relativno lakše upamtiti i trebalo bi da ostane duže u vašem pamćenju bez aktivnog prisećanja). Vaš otvoren upit bi mogao da izgleda ovako:

    Pitanje: Nedavno falsifikovana [...](naziv) hipoteza je tvrdila da rast prvo vodi do povećanja, a kasnije do smanjivanja nejednakosti u prihodima
    Answer: Kuznets 

    Ovaj otvoren upit će ponovo podrazumevati odvojen život od originalne rečenice u kojoj će ključna reč Kuznets ponovo biti označena sa processed. Ovako će originalna rečenica sa jednom ključnom rečju biti označena kao obrađena: Nedavno  falsifikovana Hipoteza Kuznetsova je tvrdila da rast prvo vodi do rasta a kasnije do pada nejednakosti u primanjima 

12. Ista rečenica će generisati nekoliko odvojenih otvorenih upita koji će biti obrađivani nezavisno. Nakon prvog pregleda utvorenog upita kreiranoj u prethodnoj tački, možete odlučiti da ga pojednostavite u skladu sa pravilima formulisanja znanja prilikom učenja rules of formulating knowledge in learning: 

    Pitanje: Nedavno falsifikovana hipoteza [...](naziv) je tvrdila da rast prvo dovodi do rasta nejednakosti u primanjima
    Odgovor: Kuznets  

13. Nakon sledećeg pregleda, možete, ali ne morate, da prebacite otvoreni upit u standarnu jedinicu znanja oblika pitanje-odgovor:

    Pitanje: Koji je naziv hipoteze koja netačno tvrdi da se nejednakost prihoda uvećava u početku rasta?
    Odgovor: Hipoteza Kuznjecova 

14. Gornji par pitanje-odgovor je verovatno dovoljno jednostavan. Naravno, jednostavan dovoljno da bi bio relativno lak za memorisanje. Ova jedinica znanja će biti obnavljanja u intervalima koje odredi SuperMemo. Možete odlučiti koliko dobro želite da zapamtite. Podrazumevana vrednost je da ćete je zapamtiti sa 95% verovatnoće prisećanja i zahtevati 5-15 obnavljanja tokom života. Utvrđivanje trajnih tragova u vašem pamćenju završava životni ciklus ovog dela znanja. Jedina stvar koja preostaje je održavanje u pamćenju obnavljanjem u intervalima koji od nekoliko meseci do nekoliko godina (što određuje SuperMemo)

15. Kada jednom prebacite sve ključne reči iz hipoteze Kuznjecova u odvojene otvorene upite, uklonićete hipotezu iz procesa pregledavanja. Nastavićete obnavljanje pojedinačnih otvorenih upita i to će osigurati odlično prisećanje hipoteze sve dok mislite da je to neophodno

Da naučite više o životnom ciklusu znanja u SuperMemu pročitajte: Tok znanja u SuperMemu Flow of knowledge in SuperMemo

Inkrementalno čitanje

Ako prestanete da čitate članak i vratite mu se nakon mesec dana, možete videti da je teško razumeti tekst zbog činjenice da je deo koji je pročitan ranije već delimično zaboravljen ili možda zahteva solidno predznanje da bi se razumeo ostatali delovi članka.

U SuperMemu, čitanje članaka u malim delovima ne predsavlja problem. Delovi pročitani ranije u regularnom procesu pregledavanja koji osigurava stalno zadržavanje svih ključnih tačaka. Štaviše, SuperMemo ohrabruje čitanje u malim delovima. Ovo čini mogućim da čitate mnogo članaka istovremeno, i da razdelite informacije koje ulaze u proces učenja u skladu sa prioritetima i raspoloživom vremenu.

Proces čitanja više članaka istovremeno ćemo nazivati inkrementalno čitanje. 

Samo SuperMemo 2000 za Windows čini inkrementalno čitanje mogućim. Ovo proizlazi iz činjenice da samo SuperMemo može da obezbedi ne zaboravite ono što ste ranije pročitali. Drugim rečima, ako se vratite istom članku za nedelju ili nakon nekoliko meseci, brzo ćete se setiti konteksta i nastaviti sa čitanjem kao da ste pročitali prethodne delove samo nekoliko minuta ranije.

Prednosti inkrementalnog čitanja su brojne. One su sve međusobno zavisne. Dobro zadržavanje omogućava inkrementalno čitanje. Ovo obezbeđuje raznolikost koja eliminiše dosadu, ojačava pažnju i utiče na krativne asocijacije. Dobro dodeljivanje prioriteta uvećava brzinu čitanja bez uticaja na razumevanje, i koji eliminiše stres brzog čitanja (briga o previdu važnih delova informacije) i stres masivnog čitanja (briga o gubljenju traga jednog ili više članaka). 

Evo spiska najvažnijih prednosti inkrementalnog čitanja: 

1. struktura znanja: Izgradnja znanja u vašem mozgu je nalik sklapanju slagalice. Neki komadi ne mogu biti smešteni u slagalicu pre drugih. Neki komadi zavise od drugih. Nema svrhe memorisati činjenice o Higsovim bozonima pre nego što naučite šta je standardan model i to bi trebalo da prati opšte razumevanje fizike elementarnih čestica koja sama za sebe zahteva poznavanje Osnova fizike. U inkrementalnom čitanju, ako prvo sretnete tekst koji je u vezi Higgsovih  bozona možete ga ručno odložiti sve do vremena kada se nadate da ćete ovladati Osnovama fizike dovoljno da razumete članak. Prilikom tradicionalnog čitanja, vi bi ste samo gubili vreme pregledavajući materijal o Higgsovim bozonima. Tradicionalno, vaša odluka da preskočite materijal ne bi obezbedila način da se na njega kasnije vratite. Pomoću inkrementalnog čitanja, ne gubite vreme čitajući materijal koji ne razumete. U isto vremen, možete bezbedno preskočiti delove materijala i vratiti se na njih kasnije. Polako postajete gospodar svesnog građenja znanja

2. pažnja: Ljudski mozak ima ugrađenu granicu trajanja pažnje. Svi počnemo da se dosađujemo sa nekim stvarima. To je tačno čak i sa interesantnim člankom kada on postane predug. Milioni ljudi svakodnevno preskaču sa kanala na kanal na TVu. Ova apsurdna aktivnost je uzrokovana žudnjom za zgusnutom aktivnošću i raznolikošću informacija. Čak i zanimljiv film postaje  "previše spor" za tipičnog preskakivača kanala. Ovo je zato što on ili ona više voli da gleda tri filma istovremeno (čak iako će radnja svih filmova trpeti). Inkrementalno čitanje je savršen lek za ograničenu dužinu pažnje. Kada osetite bilo koji znak dosade ili gubitka pažnje, možete skočiti na sledeći članak sa malo negativnih posledica. Za razliku od skakanja sa kanal na kanalnećete izgubiti ni jednu informaciju. Upravo suprotno, vi ćete maksimizivati pažnju po paragrafu. Vaša pažnja na isti deo informacije može zavisiti od vašeg raspoloženja, količine prethodnog čitanja, današnjeg interesovanja koje može zavisiti od dela novosti koje ste čuli na jutarnjem radiju, itd. Sa inkrementalnim čitanjem, možete uskladiti vašu najbolju pažnju na pojedinačni deo koji čitate

3. brzina: Inkrementalno čitanje će vam pomoći da dramatično uvećate brzinu prvog čitanja izabranog teksta. Vi možete brzo skakati sa paragrafa na paragraf, steknuti ukupnu sliku, označiti fragmente za kasniju obradu, označiti fragmente za detaljnu obradu, itd. Vi ćete osloboditi najveće usko grlo brzog čitanja: straha da ćete nešto značajno propustiti. Sve dok sumnjate da brzo pregledani paragraf može nositi više značaja nego što izgleda, možete ga jednostavno vratiti ponovo u proces pregledavanja (nasuprot vraćanju nazad i ponovnog čitanja paragrafa). Kada jednom obradite ceo članak, možete polako da ga obradite još jednom u procesu inkrementalnog čitanja. Inkrementalno čitanje obezbeđuje brzo čitanje bez gubitka razumevanja 

4. dodeljivanje prioriteta: Uvek će biti više članaka koje želite da obradite nego što možete da stignete da ih pročitate. Procena članaka i dodeljivanje prioriteta je teško zato što  nemožete da dobro procenite članak a da zapravo ne pročitate deo članka koji razmatrate. Prilikom inkrementalnog čitanja, možete pročitati uvod i tada da odlučite kada da pročitate ostatak. Ako je članak izuzetno vredan ili interesantan, možete ga obraditi u celini odjednom. Drugi članci se mogu sporo kretati kroz proces učenja. Dok ostali mogu na kraju biti obrisani. Dodeljivanje prioriteta se nastavlja dok čitate članak. Ako se procena kvaliteta ili sadržaja promeni tokom čitanja, tako će se menjati i raspored obrađivanja. Alati za dodeljivanje prioriteta će osigurati da važni delovi informacija prime boju obradu. Ovo je jedna od najvažnijih stvari o inkrementalnom čitanju: efikasno pecanje komada zlatnog znanja!

5. konsolidacija: Sve što učimo mora biti obnovljeno sa vremena na vreme da ni ostalo u pamćenju. Ako čitate članak u intervalima, vi već počinjete sa konsolidacijom pamćenja što vam može uštedeti mnogo vremena. Prilikom tradicionalnog čitanja, biće potrebno da čitate ceo članak, i da ga kasnije obnavljate nekoliko puta. U ranijim verzijama SuperMema, vi ste trebali da pročitate ceo članak, i tek onda da obnovite najvažnije delove članka u SuperMemu, po intervalima koje određuje program. Sada možete početi proces ciklus konsolidacije već tokom čitanja! Do trenutka prebacivanja delova materijala u otvorene upite ili parove pitanje-odgovora, već ćete ih imati dobro konsolidovane. Ova pre-konsolidacija će često dramatično smanjiti broj obnavljanja potrebnih pre nego što materijal bude obrađivan u intervalima dugim mesecima i godinama

6. kreativnost:  SuperMemo će baciti pred vas razne članke, paragrafe, tvrđenja i pitanja po najneočekivanijim redosledima. Bićete iznenađeni kako to utiče na vašu kreativnost i pomaže vam da generišete neočekivane asocijacije ideja. Ovo će, takođe, obezbediti vaš mozak zabavnim oblikom mentalnog vežbanja koje je veoma cenjeno u svim oblicima zanimanja zasnovanim na intelektualnim postignućima. Kritičari inkrementalnog čitanja, koji nikad nisu probali metod, nisu sigurni da je ovaj argument zaista održiv. I vi ste možda skeptični. Postoji samo jedan siguran način da se uverite: dobro isprobajte inkrementalno čitanje! Pokušajte da koristite inkrementalno čitanje mesec dana kada je vaš mozak na vrhuncu. Ako  obrađeno znanje pripada područjima koje su od kritične važnosti za vas, utoliko bolje. Možete videti kako vaš mozak sipa intelektualne varnice!

7. nema stresa: Kada jednom shvatite da možete da se oslonite na SuperMemo u prikazivanju materijala koji pregledavate, možete eliminisati stres i napetost vezan za potrebu prekomernog rada ili čitanja. Verovatno nećete moći da čitate ili učite koliko bi ste se nadali, ali bar nećete gubiti san zbog planiranja i raspoređivanja. SuperMemo je obećanje najboljeg iskorišćavanja vašim potencijala. Sa ovim ubeđenjem, možete posvetiti svu energiju i u razumevanje i analizu naučenog materijala

8. konzistentnost: Ako vaš materijal sadrži kontradiktorne delove, vaš mozak će vas upozoriti na ovu ćinjenicu. Prilikom klasičnog učenja, možda ćete često ponovo naučiti nove činjuenice koje će biti kontradiktorne naspram ranije naučenim činjenicama. Onda bi ste ponovo naučili stariju verziju i ovaj rasipnički cilus bi se stalno ponavljao. U SuperMemu se odvija isti proces; ipak postoje dva mehanizma koja će to sprečiti. Visok stepen zadržavanja koji garantuje SuperMemo će često učiniti da bez napora primenite kontradikciju: Čekaj malo! Ja sam već naučio ovu činjenicu i odgovor je drugačiji! Na žalost, čak i SuperMemo nije otporan na kontradikcije (vaše zadržavanje zapravo nikada ne dostiže 100%). Drugi mehanizam će brzo proizvesti konvergenciju kontradiktornih činjenica tokom vremena. Ako na primet, naučite dva različita odgovora na pitanje Koliko ima ljudi na Zemlji?, recim, 5.5 milijardi i 6 milijardi. Vi ćete prirodno pružiti pogrešan odgovor na jedno od ova dva pitanja. Kada naučite tačan odgovor na to pitanje, davaćete pogrešan odgovor na drugo pitanje. Intervali između obnavljanja za ove dve kontradiktorne jedinice znanja će se smanjivati sa svakim ciklusom ponovnog učenja. Raspored obnavljanja kontradiktornih jedinica znanja će se približavati. Samo je pitanje vremena kada će se crvena lampica upaliti u vašem mozgu. Brzo ćete rešiti nedoumicu i obrisati jedanu od jedinica znanja. Slični procesi će se dešavati i za nejasne ili nekompletne informacije. Vaše znanje će biti sve više i više konzistentno tokom vremena

9. masivno učenje: Masivno učenje je posledica svih prednosti koje su prethodno navedeni. Inkrementalno čitanje će gurati reku znanja kroz vaše pamćenje. Brzina sticanja novih informacija će vas iznenaditi. Čak iako je ljudsko pamćenje bolno ograničina, vi ćete biti u mogućnosti da čitate hiljade tekstova koji se odnose na različita polja i brzo upotrebite svoje znanje u sopstvenu korist

10. zabava: Oni koji mogu da uporede klasičan SuperMemo sa inkrementalnim čitanjem će posvedočiti da je inkrementalno čitanje mnogo više zanimljivo. Monotoma obnavljanja su ovde prošarane čitanjem i analiziranjem novog materijala

Korišćenje znanja

SuperMemo još nije opremljen alatima koje će vam pomoći da efikasno koristite vaše znanje za prave stvari. On će značajno unaprediti vaše znanje ali: Ne trošite vreme na sticanje znanja samo zarad znanja! Mislite na primenjivost! 

Srećom, kako vaše znanje raste, tako će i vaša sposobnost da ga koristite efikasno

Dalje čitati

• Inkrementalno čitanje Incremental reading

• 20 pravila formulisanja znanja za učenje 20 rules of formulating knowledge for learning

• 10 pravila efikasnog učenja pomoću SuperMema10 rules of effective learning with SuperMemo

• Čitanje Interneta Reading the Internet

• Tok znanja u SuperMemu Flow of knowledge in SuperMemo

ČPP (FAQ)

Nećete izgubiti sliku celine materijala izučavanog pomoću inkrementalnog čitanja
Na kratke staze, SuperMemo može biti manje efikasan od vašeg trenutnog metoda učenja 
Visoko zadržavanje ne mora da rezultira sporim učenjem! 
Možete da koristite SuperMemo da dodelite vreme velikom broju podrčja srazmerno njihovim prioritetom
Možete da izučavate bilo koji predmet ako imate tekst/slike u elektronskojk formi
Ne doživljava svako zamor od informacija ali ... SuperMemo će svakako pomoći 
Visok prioritet materijal ili dugi intervali između obnavljanja će vas požuriti da pregledate članak 
Koristite Esc ako slika neće da se zalepi 
Malo je verovatno da će Fotografsko čitanje unaprediti predloženi metod čitanja

(Mike Condron, USA, Dec 13, 2000)
Pitanje:
Zar ne postoji rizik da će inkrementalno čitanje prouzrokovati gubitak slike celine materijala?
Odgovor:
To bi svakako bio slučaj da SuperMemo ne koristi optimalno raspoređivanje obnavljanja. Optimalno raspoređivanje obnavljanja osigurava visoko zadržavanje i čini lakim održavanje slike celine u pamćenju uprkos stalnim dolaskom novih podataka. Zapravo, ovo je glavna prednost SuperMema: možete prebaciti mnogo različitih komada informacija u čvrst model realnosti koji živi u vašem pamćenju. Svi ovi komadi mogu biti raspršeni slučajno u vašoj kolekciji kao delovi slagalice; ipak, oni se slažu u koherentnu celinu koja stoji čvrsto u vašem umu

(Luis Neves, Brazil, Dec 4, 2000)
Pitanje:
Ja bih želeo da provedem pet sati na efikasnom čitanju i učenju počev od 18 časova. Ipak, moja interesovanja su široka. Evo nekih stvari koje bih želeo da čitam:  3 dnevne novine, 1 dnevni strip o Dilbert , 1 dnevni časopis o Linuxu, 1 dnevne internet novine, 2 nedeljna časopisa, 2 mesečna naučna magazina, 1 on-line knjiga o jeziku C, 1 on-line knjiga o jeziku TCL/TK, 1 sajt o Kylix i Delphiju, 1 sajt o neuro naukama itd. Kako bi trebalo da izgleda moja optimalna strategija pod pretpostavkoma da želim da koristim SuperMemo i inkrementalno čitanje?
Odgovor:
Trebalo bi da počnete sa korišćenjem Tools : Plan da pripremite dobar plan rada. Ovo bi mogao biti vaš raspored rada:

Čitanje i učenje (5 h)

• 18:00 - SuperMemo - čitanje, pregledanje (81 min, 100%)

• 19:21 . SuperMemo - obnavljanje (40 min, 100%)

• 20:01 . SuperMemo - srž (40 min, 100%)

• 20:41 . Linux, C, TCL/TK - 2 članka (17 min, 100%)

• 20:59 . Internet - 1 članak (13 min, 100%)

• 21:12 . Kylix/Delphi - 2 članak (20 min, 100%)

• 21:33 . Neuroscience - 1 članak (20 min, 100%)

• 21:53 . čitanje sa papira (nedeljne, naučne) (61 min, 100%)

• 22:53 . drugo Dilbert) (7 min, 100%)

Prethodni plan je napravljen pod sledećim pretpostavkama:

• zbog mogućih odlaganja, potrebno je da postavite prvo strateške stvari. Ako SuperMemo pojede previše vremena, moraćete samo da smanjite brinu unošenja novih članaka

• unosićete samo 1-2 članka po intervalu (kao što je određeno u planu). Ove članke treba odmah uvesti u proces inkrementalnog čitanja pomoću Remember. Ako vaši intervali za unos članaka (e.g. Neuronauke, Linux, itd.) prouzrukuju više članaka nego što možete stvarno da ih pročitate, koristite liste za čitanje (možete takođe držati  URLove na listi za čitanje ako ne želite da vaša kolekcija raste previše brzo)

• Intervali predviđeni za Linux, Internet, Kylix i Neuronauke su predviđeni samo za njihovo lociranje i uvoženje u SuperMemo. Njihovo čitanje će se odviti u prvom vremenskom intervalu dana

• sva čitanja na papiru su smeštena u jedan interval. Kako je čitanje sa papira mnogo manje efikasno, daćete mu manji prioritet i moraćete da prekucate važne poruke u SuperMemo ako želite da zadržite dugotrajno zadržavanje

• SuperMemo čitanje i učenje će se koristiti za čitanje članaka, izvlačenje njihovih delova, pregled izvadaka, kreiranje otvorenih upita, standardna obnavljanja, itd. Kada se završi interval izvršićete Odloži (Postpone) na sve predmete (pretpostavljajući da ne možete da nastavite sa čitanjem članaka bez ugrožavanja  zadržavanja već ovladanog materijala)

• Obnavljanje u SuperMemu će uključiti obnavljanje svih otvorenih upita i jedinice znanja u procesu čitanja. Kada je jednom završen interval, onda ćete izvršiti Postpone na sve jedinice znanja u vašoj To Do grani (pretpostavljajući da je ovo znanje nije još dobro formulisana niti je dodeljen prioritet)

• Srž SuperMema će uključiti samo obnavljanja koja su u vašoj kategoriji/grani najvišeg prioriteta. Pretpostavka je da u tim kategorijama/grana ne može biti ugroženo njihovo obnavljanje i da ne možete da koristite Postpone u ovom vremenskom intervalu. Ako ostanete bez vremena u ovom vremenskom intervalu, uradite jedno od sledećeg: (1) uvećajte vreme određeno u planu, (2) smanjite ulaz materijala visokog prioriteta, ili (3) smanjite prioritet nekih grana (npr. omogućavajući Postpone u tim granama)

(Michal Hejwosz, Poland, Dec 31, 2000)
Pitanje:
Kako bi izgledao dobar algoritam za odlučivanje kada pregledati ceo članak pre čitanja (i izvlačenje najvažnijih fragmenata) na suprot čitanja redom?
Odgovor:
Teško je opisati težak i brz metod. To će zahtevati višekriterijumsku analizu. Najvažniji faktori do kojih dolazim su:

• ako vam treba dato znanje danas, trebalo bi da krenete sa brzim pregledom i izdvajanjem ključnih delova

• ako je dato znanje veoma važno i vaš proces učenja je prepunjen pregledavanjima (npr. ako često pribegavate Postpone), izvadi-pregledaj će uvećati vašu izloženost datom materijalu

• ako dati članak nije veoma interesantan, redi-i-gotovo čitanje će biti ekvivalentno dodeli niskog prioriteta (pročitaćete rečenicu nedeljno ili mesečno i možda nikada nećete završiti članak ako ne postane značajniji ili interesantniji)

• ako verujete da članak sadrži važne delove, možda ćete želeti da ih brzo pronađete i izdvojte ih za odvojeno (detaljnije) čitanje

• ako vaše pregledavanje se dešava u veoma dugim intervalima kao rezultat sporog čitanja, možete skratiti intervali ili pregledati važnije delove umesto toga

• ako čitate tekstove iz vaše email liste zadataka, pregledavanje je veoma preporučljivo: ne drži se mnogo ljudi principa da na početku poruke napišu najvažnije delove a sigurno ne želite da nedeljama odlažete lociranje paragrafa koji zahtevaju da odmah reagujete 

Da sumiramo najvažnije indikacije za pregled celog članaka odjednom:

• visok prioritet materijala

• dugi intervali između obnavljanja

• indicije o fragmentima visokog prioriteta zakopanih u tekstu niskog prioriteta 

(George Wu, USA, Dec 2, 2000)
Pitanje:
Pokušao sam da uvezem sliku u SuperMemo. Iskopirao sam sliku, otvorio SuperMemo, kliknuo na polje odgovora, i pritisnuo Shift+Ins ali se ništa nije dogodilo
Odgovor:
Kada kliknete na polje odgovora, komponenta odgovora će postati aktivna i spremna za ispravljanje (stanje ispravljanja). Shift+Ins će biti interpretirano kao lepljenje na ovu komponentu (najverovatnije rich text component). Na nesreću, rich-text u SuperMemo može da zalepi samo tekst. Ipak, ako pritisnete Esc jednom ili dva puta, prebacićete tekst komponentu nazad u stanje prikazivanja. Nakon toga, Shift+Ins će biti prosleđeno prozoru elementa element window i vi ćete biti u mogućnosti da zalepite sliku (nova komponenta slike će biti kreirana ako niste ni jednu dodali)

(David Brown, USA, Dec 11, 2000)
Pitanje:
Da li imate iskustva iz preve ruke o sudentima prava koji koriste ovaj metod?
Odgovor:
Da. SuperMemo bi trebalo da značajno pomogne svakom studentu. Izazov koji postavlja pravo je da je se deo materijala koji se uči menja često koliko i zakoni određene zemlje. Odatle, zastarelo znanje može napravi više problema nego nadostatak znanja uopšte. Možete diskutovati o ovom problemu sa studentom prava i pasioniranom korisniku SuperMema: Mariusz Zmuda

(Krzysztof Kowalczyk, USA, Dec 31, 2000)
Pitanje:
Ne prihvatam argument da nema stresa. Sumnjam da preobilje materijala za učenje može biti izvor stresa (osim za studente)
Odgovor:

Nema motivacije - nema stresa: Postoji preduslov da se iskusi stres preobilja materijala za čitanje ili učenje: opsesivna glad za znanjem, strah da nećet biti u mogućnosti da izdržite,  potrebu za novim znanjem, itd. Ovaj preduslov je veoma čest u opštoj populaciji u skladu sa brojnim istraživanjima, i zapravo je manje verovatan kod mlađih pojedinaca, uključujući studente, koji su otporni na stres zbog činjenice da imaju manje zrele motive za učenjem. Pojam Sindrom zamora informacijama je nedavno skovan da označi stres koji dolazi iz problema upravljanja sa preobiljem informacija. Neke posledice IFS koje je naveo Dr. David Lewis, britanski psiholog, su: anksioznost, tenzija, odlaganje, gubljenje vremena, gubitak zadovoljstvalo u radu, sumnja u sebe, psihosomatski stres, raskidanje veza, smanjene analitičke sposobnosti, itd. 
Upravljanje stresom: Ljudi na razne načine reaguju na stres. Za mnoge, preobilje informacija je može rezultirati samo teško uočljivom anksioznošću, za druge to se može graničiti sa opsesivno kompulzivnim poremećajima i može zahtevati konsultacije sa doktorom ili čak terapiju
SuperMemo i stres: SuperMemo pomaže da otklonite značajni deo stresa zbog preobilja informacija. Na tipičnoj IFS stres terapiji, videćete pažljivo beleženje, sređivanje svog stola, planiranje sopstvenog rada, držanje kalendara sastanaka, itd. imaju veliku terapeutsku vrednost. SuperMemo radi zapravo isto: pomaže vam da vodite pažljive i dobro organizovane beleške o tome šta želite da čitate i odnosi stresni haos iz procesa prikupljanja informacija i učenje skupljenog materijala. SuperMemo eliminiše nered i nesigurnost koja slede koju često karakeriše divlje pretraživanje po Internetu
Dalje čitanje: Umiranje za informacijama Dying for Information, Zamor informacijama Information Fatigue

(Andrzej H., Poland, Jan 10, 2001)
Pitanje:
Mogu li da zaključim iz ovog članka da mogu da uzmem gomilu članaka i memorišem ih savršeno za jedan dan (npr. pre važnog ispita)?
Odgovor:
Nikako! Upravo suprotno. Na kratke staze SuperMemo ili inkrementalno čitanje su manje efikasni od tradicionalnog bubanja ili metoda brzog čitanja. Osnova prikazane tehnologije je pregledavanje i obnavljanje. Ako žurite kroz članak u SuperMemu, dobićete istu ili manju korist poređenu sa brzim čitanjem istog članka u vašem veb čitaču. Vaše zadržavanje će biti isto. Nećete imati koristi od brzog čitanja nakon prvog obnavljanja brzo napavljenog izvatka (obično nekoliko dana nakon prvog čitanja). Nećete imati koristi od rasta konzistentnosti i kvaliteta strukture znanja. Vaša kreativnost će ostati ista. Jedini mali faktor koji se može pojaviti je faktor stresa. Ako znate da ćete imati šanse da pregledate izvatke u budućnosti, možete čitati sa komforom da šta god je izgubljeno danas može biti popravljeno kasnije. SuperMemo je dugotrajni alat, što duži vremnski razmaci to veća korist. Ako radite sa kratkotrajnim ciljevima za znanje koje nije neophodno (npr. sutrašnji ispit), koristite standardno bubanje, menomiku i tehnike brzog čitanja!

(Robyn Harte Bunting, Dec 31, 2000)
Pitanje:
Isprobavao sam SuperMemo na papiru prilikom učenja filozofije. Na nesreću, ako je razumna brzina sticanja novog znanja 10-20 jedinica znanja dnevno (u suprotnom vi ste rekli da postaje teško rukovati sa materijalom) i ako je materijal veoma, veoma složen otkrio sam da ne mogu da pokrijem više od 1-2 pasusa na dan. Po ovom ritmu mogao bih da čitam jednu knjigu godišnje!
Odgovor:
Potrebno je da razumete jasnu razliku između dva ekstrema učenja:

• visoko zadržavanje-mala količina materijala (kao u starijim verzijama SuperMemo) - u kojima obezbeđujete da pamtite 95 ili više procenata naučenog materijala

• nisko zadržavanje-velika količina materijala (kao u tradicionalnim oblicima učenja) - u kojim brzo obrađujete velike komade materijala pri čemu morate da se borite sa masivnim zaboravljanjem

Čitanje knjiga pripada kategoriji niskog zadržavanja, dok memorisanje 10-20 jedinica znanja na dan pomoću SuperMema pripada kategoriji visokog zadržavanja. Optimalna strategija čitanaj će pronaći zlatnu sredinu između te dve krajnosti. Ne bi trebalo da odustanete od tradicionalnog čitanja, niti treba očekivati da sav materijal koji izučavate stavite u SuperMemo. Treba da izaberete srednju strategiju. Na primer, ako konstantno provodite 90% vašeg vremena na čitanje i 10% vašeg vremena na dodavanje najvažnijih saznanja u SuperMemo, vaša brzina čitanja će opasti za nekih 10%, dij će zadržavanje najvažnijih detalja porasti onoliko koliko ste odredili (do 99%). 

Koncept inkrementalnog čitanja uveden u SuperMemo 2000 vam donosi precizan alat za pronalaženje optimalnog odnosa između brzine i zadržavanja. Vi ćete osigurati visoko zadržavanje najvažnijih delova teksta, sa velikim delom vremena posvećenom čitanju po brzini istom ili višem od tradicionalnog čitanja knjiga.

Vredno je pomenuti da granica brzine učenja u učenju sa visokim zadržavanjem je nametnuta od strane našeg pamćenja. Ako jedna-knjiga-za-godinu-dana zvuči kao veliko razočarenje, koreni toga leže u ljudskom pamćenju. Naše trenutno saznanje psihofiziologije i farmakologije ne obezbeđuje sredstva koja bio omogućila probijanje te granice. Ostavljeni smo da biramo između velike brzine i velikog zadržavanja. Inkrementalno čitanje vam daje punu kontrolu nad pronalaženjem optimalnog balansa

(Vitaliy Vorontsov, Ukraine, Jan 4, 2001)
Pitanje:
Da li mislite da bih trebao da investiram u kurs o fotografskom čitanju (PhotoReading)? Da li bi fotografsko čitanje bio dobar dodatka SuperMemu 2000? Da li bi moje inkrementalno čitanje bilo brže?
Odgovor:
Malo je verovatno da fotografsko čitenje može pomoći da ubrzate inkrementalno čitanje, osim ako je vaše čitanje zaista sporo. Usko grlo za brzinu sticanja informacija nije ni u čitanju ni u kartkoročnoj memoriji. U najvećoj meri ste ograničeni vašom dugotrajnom memorijom. Uobičajena situacija sa kojom se srećete je da morate znatno više da čitate nego što ste u stanju. Tada čitate znatno brže nego što ste u stanju da upamtite stvari. Na kraju, vaša brzina učenja će biti određena brzinom kojom uvodite materijal za učenje u vašu dugotrajno pamćenje. Čak i ako duplirate vašu brzinu čitanja (što možda neće biti lako), vaše ukupno vreme učenja će malo biti smanjeno. Osnovni princip fotografskog čitanja je korišćenje snage paralelnog procesiranja ljudskog mozga. Na žalost, obuzdavanje ove snage nije uvek moguće. Prvo, ograničeni smo mogućnošću da efikasno smeštamo slike pročitanog teksta u kratkoročnu memoriju (za razliku od pamćenja lica, naš mozak ne zna jezik kojim bi izdvojio neophodni minimum informacija i smestio ih na efikasan način). Potom, ne možemo koristiti podsvesan proces upijanja pročitanog teksta (opet, za razliku od vizualnog obrađivanja lica, mozak nema posvećene delove da to radi za nas). Fotografsko čitanje je slično obučavanju koje nam omogućava da delimo brojeve sa više cifara: investicija značajno prelazi koristi. U praksi, klasifikovujemo fotografsko čitanje kao veština filterisanja važnih informacija (tj. glavna korist nije "fotografski" korak). Veštian filterisanja je značajna za čitanje fantastike (npr. ako je to potrebno pred vaš ustrašnji čas iz Engleskog) ali može biti od male koristi u čitanju tehničkog teksta koji je pun informacija (tj. gde je odnos važnog teksta veoma velik). Knjiga o fotografskom čitanju na Amazon.com [pogledajte: mišljenja] košta deo cene kursa i trebalo bi da vam veći deo znanja koje je potrebno da znate o tehnikama čitanja. Evo komentara korisnika koji je familijaran i sa SuperMemom i sa fotografskim čitanjem: U fotografskom čitanju vi u osnovi brzo prelazite materijal na nekoliko različitih načina, od kojih svaki uzima više vremena i ide više u dubinu. Krajnji korak je "pravo" čitanje koje možete da uradite ako želite. Prethodni koraci mogu da uzmu možda sat, i stvarno daju solidan uvid u matrijal. Kada konočno dođete do koraka čitanja, često otkrijete da su vam prethodni koraci dali ogromne delove podataka koje ste tražili. Jedini deo cele stvari koji je sumnjiv je korak stvarnog "fotgrafskog čitanja", gde bi trebalo da utisnete knjigu podsvesno po brzini od strane po sekundi. Ja nisam upoznat ni sa jednom studijom koja čak i na polunaučan način podržava ovo. Je lično verujem da ljudski mozak ima mnogo neiskorištenih kapaciteta, ali nisam siguran da je fotografsko čitanje deo toga.
Kao što vidite, fotografsko čitanje pokušava da delinearizuje proces čitanja. Inkrementalno čitanje radi to isto; ipak, garantuje vam da nećete propustiti deo koji ste izdvojili kao bitnog. Vi jednostavno koristite SuperMemo umesto vaše kratkotrajne memorije. Jedini višak vremena je 2-3 pritiska mišem po izvatku

(Terje Tonsberg, Kuwait, Jan 31, 2001)(e-mail korisnika objavljen sa dozvolom u ovom kontekstu)
Pitanje:
Ovaj članak sadrži grešku gde se kaže: "Čak i jedna kopija Enciklopedije britanike ide više u detalje nego što jedno ljudsko biće može da sazna u celom ljudskom životu!" Ovo nije tačno. Ja sam lično sreo ljude koji su memorisali knjige te veličine
Odgovor:
Pretpostavljajući da se ne bavimo ljudima koji su imali mutaciju na svom sistemu pamćenja, to bi oborilo teoriju SuperMema koja bi trebala da se odnosi na sve zdrave odrasle ljude. U svetlu SuperMemo, memorisanje Britanike se graniči sa nemogućim. Postoji 44 milliona reči u Britanikinih 32 toma [izvor]. Ovo se prevodi u 6 million jedinica znanja u SuperMemu ("ljudskih meroijskih bitova") pretpostavljajući da je prosečan broj izvađenih reči na informatički gustom tekstu 1:7. Pretpostavljajući 50-godišnji životni vek učenja, dolazimo do 18250 dana i 330 jedinica znanja na dan. Pretpostavljajući da je optimalna reprezentacija znanja (recimo da he Britanika već "savršeno formulisana") ne možete učiti brže od zadatog nivoa zadržavanja pomoću SuperMema, i praktično pokazuje da je veoma teško izdržati više od 100 jedinica dnevno na duge staze sa zadržavanjem od oko 95%. Drugim rečima, za inteligentog čoveka, za savršeno formulisano Britanikino znanje, pomoću SUperMema, teško da ćete moći da ostvarite cilja čak i ako ceo svoj život posvetite tome. Izuzev anegdotskih izveštaja, nismo svesni uporedivih dugotrajnih memorijskih sposobnosti. Mi ćemo ovde rado navesti linkove na takve izveštaje osim ako nisu očigledno netačni ili nepouzdani